Ako volite pudinge, i uopšte kremaste poslastice, evo jednog originalnog dezerte koji se lako sprema. I veoma prija. Možete da ga spremate sa bilo kojom bundevom, ja sam koristila vrstu koja se zove buttercup. Preporučila bih vam da radije sami ispečete bundevu i da to koristite umesto pirea od bundeve iz konzerve.
Ja sam ovaj puding spremala sa kokosovim mlekom, ali vi možete da koristiti obično kravlje mleko. Takođe, koristila sam javorov sirup umesto šećera, i ima razlike. Nemojte da izostavite začine, oni daju fini miris i ukus pudingu.
750 ml mleka od kokosa (zamena za kravlje mleko), ili obično kravlje mleko
350 g pirea od bundeve, ovde možete da vidite kako se pravi
2 kašičice mešavine začina za pitu od bundeve – pumpkin pie spice (đumbir u prahu, cimet, karanfilić i muskatni oraščić)
¼ kašičice soli
100g šećera, ili 4 kašike javorovog sirupa
2 kašike gustina
3 žumanceta, ulupana
1 kašičica ekstrakta vanile
70-90 g putera
Priprema:
Zagrejte 2/3 kokosovog mleka na srednje jakoj vatri dodavši mu pire od bundeve, mešavinu začina, so i šećer, odnosno javorov sirup. Mešajte sadržaj dok ne dobijete ujednačenu smesu. U drugoj posudi u 1/3 mleka umešajte gustin i umućena žumanca, sve dobro promešajte da ne ostanu grudvice.
Kad mleko počne da ključa, smanjite temperaturu, i postepeno, u tankom mlazu dodavajte smesu sa gustinom i žumancima uz stalno mešanje. Kad se se smesa dovoljno zgusnula, sklonite šerpicu sa vatre, i umešajte ekstrakt od vanile i puter koji ste iseckali na manje komadiće. Sipajte puding u činijice dok je još vruć. Služite ga toplog ili rashlađenog. Možete da mu dodate neki džem, recimo od brusnica, kao na slici.
Jesen u delu Amerike gde živim je zaista nešto posebno. Iako ume da bude sveže, retko kad je oblačno, i kišnih dana ima vrlo malo. Dani su obično vedri i sunčani, i svetlost je skoro zlatna. Magiji najviše doprinose krošnje drveća čije boje varijaju od žute, narandžaste, pa sve do crvene, i kada su okupane suncem, tada bukvalno isijavaju. Nekada kada vozim nekim manjim putem duž kojeg raste drveće, dah mi više puta zastane od krajolika ispunjenog predivnim bojama i svetlošću. I onda poželim da iste te boje imam i u tanjiru. I ima li boljeg izbora od bundeve? Moja strast prema potaž čorbama od bundeve (tikve) je ogromna, trenutno ne mogu da zamislim prijatniju hranu. Na blogu ne manjka recepata za ove čorbe, ali nije loše da se doda još jedna, ovog puta od kaboča bundeve, i to sa kokosovim mlekom. Već sam ranije otkrila sjajnu kombinaciju bundeve i kokosa praveći ovaj kari od bundeve, i mogu vam reći da to proizvodi neverovatno lep miris i ukus.
Kaboča je tikva poreklom iz Japana. Uglavnom je zelene boje, ali može da bude i narandžaste. Ima fino meso, orašatog i slatkog ukusa, koje je zahvalno za pravljenje raznih jela. Dosta podseća na sladak krompir.
Ispod recepta je priča o najstarijoj vili u Americi u kojoj sam skoro boravila. To je još jedna stvar koju volim da radim u jesen – da obilazim istorijska zdanja.
Ako volite slične čorbe od bundeve (tikve) probajte i ove:
1 konzerva kokosovog mleka ili krema (nemojte da koristite zamenu za kravljen mleko, već kokosovo mleko iz konzerve koje je mnogo masnije)
Sok od limete ili limuna
za služenje: listovi korijandera, i listići kokosa
priprema:
Isecite tikvu na pola i kašikom je očistite od semenki. Zatim je isecite na male kriške, oljuštite koru, pa je isecite na manje komade.
Zagrejte ulje u šerpi na srednje jakoj vatri i u njemu propržite luk, oko 4 minuta. Zatim dodajte začine, đumbir i beli luk i posle pola minuta dodajte iseckanu bundevu. Dodajte soli i bibera. Pržite bundevu oko 20 minuta uz mešanje, dok sasvim ne odmekne.
Dodajte supu ili vodu i kuvajte sve dok ona ne počne da vri, pa smanjite temperaturu, i dodajte kokosovo mleko. Promešajte sve, isključite vatru, i ručnim blenderom sve izblendajte. Na kraju proverite ukus, dodajte sok od limete ili limuna, i ponovo zagrejte čorbu.
Služite čorbu dok je još vruća, uz iseckano lišće korijandera i listiće kokosa, ili već neki drugi prilog.
Šetnja najstarijom vilom u Americi (Hampton)
Vila u Hemptonu je u vreme kada je izgrađena, 1790. godine, bila najveće zdanje u Americi. U to vreme SAD je tek bila stekla nezavisnost od Britanije, i ovakve luksuzne vile su bile novina. Vila je samo jedan deo ogromnog imanja na kome su se nalazile brojne pomoćne zgrade, u nekima su živeli robovi i posluga, pa štale, mlekara, sušara, magacini, veliki ukrasni vrt, porodično groblje, staklenik u kome su gajene pomorandže, kao i jama u kojoj je čuvan led. Kada se šetate njime imate osećaj kao da ste u vremeplovu. Priroda je prelepa, i čak možete da ugledate srne koje se tako bezbrižno šetaju imanjem.
Slična zdanja sam videla kada sam išla u posetu Montičelu (imanje Tomasa Džefersona), Maunt Vernonu (posed Džorža Vašingtona), i u Vilijamsburgu. Sva tri mesta se nalaze u Virdžiniji.
Vila, iliti mansion, je sagrađena u džordžijanskom stilu, kojeg karakteristiš izrazita simetričnost. U prizemlju je veliko predvorje, trpezarija i saloni, kao i kuhinja, a na spratu su spavaće sobe. Kuhinju sam videla u prošloj poseti, vrlo je svedena i rustična, i ima nekoliko ognjišta.
Porodice Ridžli je posedovala ovo imanje sve do 40-ih godina prošlog veka. Tadašnji nasledenici više nisu mogli da održavaju imanje i vilu, pa su je prodali. U jednom trenutku su čak morali da prodaju i sliku koja se nalazila u predvorju, Dama sa harfom, poznatog američkog slikara Thomasa Sullya. U kući je kopija, a originalna slika se nalazi u Nacionalnoj galeriju u Vašingtonu. Na slici se nalazi jedna od važnijih vlasnica ovog imanja, Eliza, koja je unela dosta značajnih novina u izgled kuće i poseda.
Pre par decenija je urađena detaljna restauracija vile, tako da može da se vidi kako je originalno izgledao enterijer, svaki salon je uređen u različitom stilu, tako da je dat lep prikaz promene stilova tokom vremena. Na početku možete da vidite sobe uređene u strožijem američkom ampir stilu, a posle njih salone u raskošnom viktorijanskom stilu. U prošlom veku ovde je bio smešten popularni restoran, ali su ga zatvorili.
Kao što vidite u trpezariji je sto postavljen, samo mu fale gosti. Hrana je naravno plastična.
Vlasnici imanja su često putovali po Evropi odakle su donosili interesantne predmete, a i odatle su nabavljali nameštaj, tapete i tepihe. Neki komada nameštaja su posebno vredni.
Ridžli porodica je u neku ruku bila američka aristorkatija. Jedan od naslednika je bio i guverner Merilenda. Ova kuća je primala poznate goste, između ostalog američkog predsednika Teda Ruzvelta.
Razgledanje vile je bilo zanimljivo iskustvo, iako mi je to bio drugi put, ali malko ga je pokvarila vodičica ture, naporna i pristrasna žena, koja nije mogla da sakrije prezir prema vlasnicima ovog zdanja. Ocrnila ih je na najgori način, iako ih nikada nije upoznala. Ta porodica je bila nekada bogata i imućna, i imali su puno robova koji su radili za njih, ali to je bilo neko drugo vreme sa drugačijim moralnim kodom. Srećom danas više nije tako, i ko zna koliko ljudi u Americi danas mogu sebi da priušte sličan luksuz. Ipak, ostavili su nešto lepo iza sebe, da nije tako, ne bi to bilo dragoceno istorijsko zdanje koje posećuje veliki broj ljudi.
Ovo je jedan od zdravijih kolača koje sam pravila tako da možete da ga jedete bez griže savesti. Uz to je vrlo prijatnog i osvežavajućeg ukusa, sa jedne strane imate topao i sladak ukus kokosovog brašna, a sa druge kiseo i aromatičan ukus brusnica. Pošto ovih dana svežih brusnica ima u izobilju, i pošto sam u njima našla prilično dobru zamenu za višanje, često ih koristim u kolačima. Vi možete da koristite i one zamrznute. Uz to imaju divnu crvenu boju, i vrlo su zdrave.
Ipak, kao i svakom voćnom kolaču možete da mu dodate razno voće, pored brusnica, višanje i borovnice su dobar izbor. Umesto šećera stavila sam javorov sirup, i to tek 4 kašike, i kolač je taman bio dovoljno sladak. To je verovatno i zbog kokosovog brašna, koji ima sladak i topao ukus. Naravno da možete da koristite šećer umesto sirupa, ali on mu daje karakterističan ukus.
Mislim da ću ove jeseni i zime da na blogu forsiram zdravije poslastice sa raznim interesantnim sastojcima kojima dobar ukus i slatkoća neće nedostajati. To mi je postao zanimljiv izazov.
Ako volite kolače sa bademovim brašnom, probajte je i:
200g brašna od badema (samleven oguljeni badem, ovde pogledajte kako da ga sami napravite)
100g kokosovog brašna
50g pšeničnog brašna
Prstohvat soli
1 1/2 kašičica praška za pecivo
4 jajeta
150g otopljenog putera
4-6 kašike javorovog sirupa
2 kašičice ekstrakta vanile
200g svežih ili zamrznutih brusnica (višanja ili borovnica)
za posip: šećer u prahu
priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Obložite izduženi pleh papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte sva tri brašna, so i prašak za pecivo. U drugoj posudi mikserom umutite jaja i postepeno im dodavajte otopljeni puter i javorov sirup. Dodajte ekstrakt vanile i pomešano brašno, sve dobro promešajte. Na kraju umešajte u testo 3/4 brusnica. Stavite smesu u pleh i po površini testa poređajte preostale brusnice, da se lepo vide.
Pecite kolač 40-45 minuta. Pošto ste ga izvadili iz rerne ostavite ga neko vreme u plehu, a zatim izvadite. Kad se kolač prohladio, pospite ga šećerom u prahu, isecite ga i služite. Što se tiče čuvanja, neće vam dugo trajati.
Pre nekog vremena muž se setio poslastice koju mu je baba spremala. Ona je bila Sremica, i umela je da pravi odlične đakonije od testa. Dok mi je opisivao kako je ona pravila ovo pecivo, da ne pominjem intrigantni naziv, meni je to odmah zagolicalo maštu. Pomislila sam u sebi, to mu dođe kao neko domaće lisnato testo. Inače, ja sam zamišljala da se testo obavija oko kočanki, mislila sam da se u Sremu to naziva kukuruzovina, ali u pitanju je stablo kukuruza. Umesto toga nabavila sam metalne valjkaste modle koje se koriste za pravljenje italijanskih kanola. Falio mi je još recept, i dobila sam ga od Dijane @istorija&gastronomija, koju sam opet pronašla na Twitteru iliti X-u. Vrlo sam joj zahvalna, dobar je recept. I pošto sam sve nabavila, rešila sam da kolačom na kukuruzovini iznenadim muža za rođendan.
I zaista se prijatno iznenadio, malo je poredio moje pecivo sa onim od njegove babe, on je veoma detaljan i analitičan čovek, i rekao je da ima malih razlika, ali veoma je zadovoljan rezultatom.Po mišljenju mog muža najlepši deo je hrskava korica sa karamelizovanim šećerom.
Mene ovo pecivo podseća na rol viršle, krem ili šaum rolne, ali u pitanju je sasvim drugačije testo; liči malčice na lisnato testo, ali nije isto. Moj muž je insistirao da ga ne punim ničim, ali te šupljine bi sigurno bile sjajne ispunjene šlagom i servirane uz jagode ili slično voće. Ili, zamislite ovo pecivo punjeno poslatičarskim kremom, ili još bolje musom od limuna. Ja bih to rado jela u poslastičarnici. Ipak, jede se prazno, i možete i da ga isečete na pola pa da ga namažete puterom i džemom.
Kolač na kukuruzovini je izgleda nastao gde se susreću orijentalni i uticaji iz Cantralne Evrope, najverovatnije u Vojvodini. Testo, koje je obogaćenom mlekom i puterom, se pravi kao za burek ili štrudlu od jabuka, dakle kore se razvlače, i to doprinosi slojevitoj teksturi peciva. Inače, postoji vrlo slično mađarsko pecivo, Kürtőskalács, ali tu nema razvlačenja testa, a i malo drugačije izgleda, ima bogatiji posip, i peče se rotiranjem na roštilju. Često se prodaje na vašarima. U Americi se ovo pecivo zove Chimney Cake.
(Zaljubljena u vinil)
Dok mog muža ovo pecivo vezuje za sećanje na njegovu babu, meni je asocijacija na gramofon i ploče, jer dok sam pravila ovo testo sve vreme sam slušala muziku sa gramofonskih ploča. Poklonila sam mužu gramofon i ploče za rođendan ne sluteći da će to da nas oboje preplavi neverovatnim uzbuđenjem. Možda zato što danas muzika nije opipljiva, a ploče jesu, da ne pominjem omote ploča koja mogu da budu prava umetnička dela. Plus razni detalji kao što su reči pesama zapisane od strana autora, fotografije, itd. I nekako to fizičko angažovanje, vađenje ploča iz omota i stavljanje na gramofon, te tera da posvetiš punu pažnju muzici, to nije samo neki zvuk u pozadini. Da ne pominjem legendarne albume i muzičare koje je najbolje slušati na ovaj način. Možda me sve to podseća na detinjstvo, kada su se još uvek slušale ploče. I dalje se vrlo dobro sećam kako su izgledali mnogobrojni albumi koji su posedovali moji roditelji, ko zna u kakvom su sada stanju.
Hoću da pomenem i posebno iskustvo koje sam imala prilikom odlaska u radnju sa pločama, nedaleko od mene. Morala sam prvo da se najavim telefonom. Radnja je mala, smeštena je u podrumu, prepuna je gramofonskih ploča, ali nija zagušljiva. Prodavac je vrlo ljubazan i prijatan, strpljivo “kopa” po pločama nebili našao ono što tražim. Ah, kako je lepo prolaziti kroz albume raznih žanrova, toliko poznatih i legendarnih muzičara. Ta radnja mi je izgledala kao neki hram, naravno da sam morala da je ubrzo ponovo posetim. U međuvremenu sam bila u još jednoj prodavnici ploča u komšiluku, mnogo većoj i bučnijoj, gde se prodaju i nova izdanja. Da, i dalje se prave ploče.
Tako da ako hoćete da sebi učinite zanimljivu jesen i zimu, onda se bacite na slušanje gramofonskih ploča. Možete u mraku da slušate omiljenu muziku ušuškani u ćebe dok pijete čaj i grickate neko lepo pecivo kao što je ovo.
A gramofon je baš lep, ima taj mid-century dizajn, sjajno se uklopio u nameštaj. Ali nije kao oni stari, ovaj ima novotarije današnjeg doba. Nije me mrzelo da napravim par fotografija inspirasanih albumima sa kraja sedamdestih godina prošlog veka. Mislim da sam izabrala pravu haljinu za to:)
Kolač na kukuruzovini
Ovaj video će vam pomoći da bolje razumete rad sa testom.
sastojci:
1 kg brašna
Prstohvat soli
300ml mleka
200ml vode
14g (4 1/2 kašičice tj. 2 kesice) suvog kvasca, ili 1 kocka svežeg kvasca
1 kašika šećera
2 jajeta
3 kašike otopljenog putera ili masti
za posip:
4 kašike otopljenog putera
4 kašike šećera
1 kašičica cimeta, opciono
za premaz: 2 kašike otopljenog putera
+ 2-3 kašike šećera za posip peciva
priprema:
Dodajte brašnu soli. U manjoj posudi zagrejte vodu i mleko, pa tome dodajte šećer i kvasac. Sve promešajte i pustite kvasac da počne da radi. Tome dodajte jaja i otopljen puter, i sve dobro promešajte. Tu smesu dodajte brašnu i mešajte sve ručno ili mikserom za testo. Trebaće vam nekih 15 minuta dok ne dobijete glatko i mekano testo.
Podelite testo na dve jednaka dela i oblikujte ih u jufke. Na stolu koji ste prekrili stolnjakom i posuli sa malo brašna stavite jufke i razvucite ih oklagijom u krug veličine srednje pice. Pokrijte ih plastičnom folijom i čekajte 45 minuta da se testo opusti.
Zagrejte rernu na 180C (355F). Pripremite dva velika plitka pleha. Obložite ih papirom za pečenje.
Uzmite jedno testo i počnite da ga rastežete, najpre ručnim zglobovima kao kad rastežete picu, a zatim spustite testo i vucite ga sa svih strana. Verovatno ćete par puta ići oko stola. Manje rupe su ok. Trebalo bi da dobijete vrlo tanko testo u obliku velikog pravougaonika.
Pređite preko vučenog testa otopljenim puterom koristeći kuhinjsku četku. Pa sve pospite sa oko 2 kašike šećera.
Povlačite jedan kraj stolnjaka na gore, gde je duža stranica testa, dok se ne zarola do pola, pa onda povucite stoljnjak sa suprotne strane dok se i druga polovina ne zarola. Najbolje na ovom videu da vidite kako to izgleda. Odvojte polovine nožem, i sad svaki komad zarolanog testa malo istežite rukama. Tako istanjeno će se lakše obavijati oko valjkastih kalupa. Zategnite testo dok njime idete oko modli, i na kraju ga makazama isecite, i kraj zakačite tako da ide na dole. Poređajte testo po plehu, napravite prostor jer će ono tokom pečenja da naraste.
Namažite celu površinu testa otopljenim puterom i pospite ga šećerom sa svih strana. Pecite pecivo oko 30 minuta, dok se ne zarumeni. Za to vreme razvucite drugi komad testa i ponovite sve korake.
Služite pecivo dok je još toplo. Možete da ga napunite šlagom, poslastičarskim kremom, musom od limuna , ili ga presecite na pola pa preko njega stavite puter i džem.
Ako vam preostane peciva, slobodno ga zamrznite. Pre služenja zagrejte ga u tosteru-rernici.
Prošli vikend je prošao u znaku rođendana mog muža. Između ostalog spremila sam mu ovu tortu. Moram da priznam da me je oduvek fascinirala Doboš torta, pre svega zbog njene dekoracije. Pločice od karamela boje ambera, na kojima se prelama svetlost, stvaraju fantastičan efekat. Ono što je takođe osobeno za ovu tortu su tanke kore patišpanja, kojih obično ima 6, pa i više. Krem je klasičan – žumanca i šećer kuvani na pari se sjedine sa čokoladom i onda se sve to ulupa sa puterom, baš kao krem za Reform i Grilijaš tortu.
Najveći izazov mi je bio pravljenje karamel pločica, tek iz četvrtog puta sam uspela da ih dobro napravim, ali vredelo je. Često se karamel izlije po kori pa se onda iseče na pločice, ali meni se ovako više dopada.
Inače, iz nekog razloga Doboš torta se primila u Americi, ali se nešto drugačije pravi, i zove se the Doberge torte. Vrlo je popularna u Nju Orleansu.
Doboš torta
sastojciza 6 kora
6 krupnija jaja, na sobnoj temperaturi, odvojte žumanca od belanaca
6 kašika šećera
6 kašika brašna
Prstohvat soli
za fil:
6 žumanca
1 jaje
150g šećera
220g čokolade (60% kakaa), iseckane na komadiće
1 kašičica vanile
280g putera, na sobnoj temperaturi
za dekoraciju:
100g lešnika, tostiranih i sitno iseckanih + 15 celih lešnika
200g šećera
2 kašike vode
priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite dva kružna pleha, prečnika 23 cm, kojima se odvaja ivica. Isecite 6 kružnih komada papira za pečenje istog prečnika. Nauljite ivicu svakog pleha pri dnu.
Umutite belanca mikserom dok ne dobijete čvrst sneg. U drugoj većoj posudi mutite žumanca sa šećerom dok ne dobijete 2-3 puta uvećanu i ujednačenu smesu. Postepeno dodavajte prosejano brašno i so i sve mešajte spatulom a ne mikserom. Zatim dodaje sneg od belanaca, i to iz više puta, i mešajte sve spatulom dok ne dobijete ujednačenu smesu. Izmerite na vagi težinu smese i podelite je na 6, jer toliko kora treba da ispečete. Pleh stavite na vagu, pa kutlačom sipajte smesu za kore, tako možete da kontrolišete meru. Smesu rasporedite po plehu na koji ste stavili papir za pečenje, kašikom ili spatulom. To ponovite sa drugim plehom, i stavite kore da se peku. Trebaće vam 7-9 minuta da se kore ispeku, najbolje da proverite da li su po ivici počele da braone. Odmah izvadite kore iz pleha, ostavite da se malo prohlade, pa skinite papir za pečenje, i stavite na rešetku da se ohlade. Opet smesu rasporedite u dva pripremljena pleha i pecite kore, i tako još jednom.
Dok se kore peku u vatrostalnoj činiji umutite žumanca, jaje i šećer žicom za mućenje. U šerpici zagrejte vodu, oko 3 prsta visine, na srednjoj temperaturi. Činiju stavite na šerpu, ali voda ne sme da dodiruje dno činije. Kuvajte žumanca i šećer na pari dok se smesa ne zgusne uz stalno mešanje. To može da potraje, računajte 12- 15 minuta. Kad se krem zgusnuo, malo ga prohladite i dodajte iseckanu čokoladu. Posle par minuta sve dobro promešajte, dodajte ekstrakt vanile i ostavite smesu da se prohladi.
Na kraju dodajte odmekao puter iseckan na komade i sve mešajte mikserom dok ne dobijete konzistentan krem koji podseća na nutelu. Pošto će krem biti dovoljno čvrst, ne treba da ga hladite već njime odmah filujte kore.
Slažite tortu tako što ćete kore i fil ređati, i na kraju pokrijte celu tortu preostalim kremom. Ivice pokrijte iseckanim lešnikom. Poređajte ravnomerno 12 lešnika po površini torte uz ivicu, oni će držati karamel pločice. Pokrijte tortu i stavite u frižider da prenoći.
Sutradan napravite karamel pločice. Stavite papir za pečenje preko radne daske. Iscrtajte na njemu krug prečnika pleha u kome ste pekli kore, pa na njega stavite ivicu pleha koju ste dole namazali uljem. I za svaki slučaj premažite papir za pečenje sa malo ulja. Pripremite spatulu, nož, ili još bolje kotur za sečenje pice. U šerpici zagrejte 200g šećera i dve kašike vode. Kuvajte smesu dok se šećer ne istopi i dobije amber boju. Odmah sipajte karamel preko papira za pečenje, ako ne doseže do ivice pleha, onda podignite sve zahvaljujući dasci i kao kad pečete palačinku pomerajte dasku tako da karamel pokrije ceo krug.
Zatim metalnom spatulom odvojte ivice karamela od ivice pleha, i uklonite obruč. Pre nego što se ohladi karamel, nauljenim nožem ili koturom podelite karamel na četiri dela, i svaki deo na na tri dela, da bi dobili 12 pločica. Možda ćete morati da pređete više puta ako se karamel nije stvrdnuo. Kad se karamel skroz ohladi, metalnom spatulom vadite pločice. Zatim ih poređajte po torti kao na slici koristeći lešnike kao postolje. Ako želite da napravite keramelizovane lešnike koje ćete staviti u sredini torte, prvo ih nataknite na drvene prutiće za ražnjiće, pa ih umačite u karamel dok se kuva u šerpici i onda ih poređajte po ivici sudopere tako da lešnici i karamel vise dok se ne ohlade. Sklonite lešnike sa prutića i stavite ih na tortu.
Služite tortu pošto malo odstoji na sobnoj temperaturi.
Ovaj kratki video može da vam pomogne u pravljenju Doboš torte.
Ovo je nastavak mog popularnog članka sa idejama za brzi ručak. Kako je vremenom broj recepata rastao, rešila sam da je vreme da ga podelim, i da napravim poseban članak sa brzim jelima bez mesa. To je kolekcija raznih jela, koje se brzo i jednostavno spremaju, hranljiva su i ukusna, i verujem da ćete neke od njih uvrstiti u svoj repertoar svakodnevnih jela.
Hiljadu puta spremljeno jelo, obično kad je frižider prazan. Uspela sam da vremenom usavršim recept za sos od paradajza, i sigurna sam da će vam se svideti.
Jedno od najbržih jela sa testeninom. Originalni kremasti sos, koji se pravi od pečenih paprika iz tegle, će vas ostaviti bez daha. To je ekspolozija najlepših ukusa.
Ispecite u rerni razno povrće, tikvice, luk, brokoli, čeri paradajz i šargarepe, a zatim pomešajte sa špagetama, i u to dodajte preliv od maslinovog ulja i limunovog soka ili paradajz sos.
Tipično američko jelo koje mi se vrlo dopada. Makarone se pomešaju sa bešamel sosom u koji je umešan izrendani čedar sir, preko se stave zapržene prezle, i to se onda ispeče u rerni. Služite jelo uz zelenu salatu.
U Americi sam naučila da za ručak može da se služi sendvič sa čorbom, i vremenom sam zavolela tu ideju. Ovo je inače omiljeni ručak mog sina.(Američki kuvar str. 74)
Sjajna italijanska salata koja može da se služi kao ceo obrok. Sprema se sa plavim patlidžanom, tikvicama, krutonima od hleba, maslinama i crvenim lukom.
Kari je jedno od onih brzih, zdravih i ukusnih jela. Tajlandski kari je meni omiljen. Pravi se sa kokosovim mlekom. Ima tako topao i prijatan ukus. Jelo služite uz kinou ili pirinač.
Nisam neki ljubitelj krompira, ali ovo jelo mi je omiljeno. Pržite ga zajedno sa paštrnakom i repom, ali i ne morate. Luk mu daje vrlo poseban ukus. Služite ga uz jaja na oko i dinstani spanać.
Kod mene u ovo vreme uvek je aktuelan lov na naše šljive, koje se ovde vrlo retko nalaze. Razlog su, naravno, knedle sa šljivama, jer one moraju da se spreme i probaju bar jednom u sezoni. U nedelju sam išla na pijac, i uspela sam da nađem divne sitne šljive, savršene za knedle, i istog dana sam ih spremila. Knedle sa šljivama sz toliko ukusne i zanimljive da sigurno pripadaju kategoriji najomiljenijih domaćih dezerta, a i bude nostalgiju. Ipak, ne doživljavaju svi knedle sa šljivama kao dezert, moj muž, poreklom iz Vojvodine, ih jede za ručak. Tako da kada sam čula pitanje moje ćerke da li jedemo knedle za ručak ili kao dezert, na trenutak mi se pitanje učinilo čudno, ali onda sam se setila odakle to dolazi.
Na pijaci
Kao što sam pomenula u nedelju sam išla na pijac, i tako mi je bilo lepo. Kad vidim toliko sveže hrane na jednom mestu, a sad je vrhunac sezone, odmah se uzbudim, i taj osećaj me posle drži ceo dan. Inače, mnogo volim tu pijacu, fotografije u Američkom kuvaru sa pričom o američkim pijacama su tamo napravljene. To je improvizovana pijaca ispod nadvožnjaka koja radi samo nedeljom. Svašta na njoj može da se nađe. Tu nalazim sveže višnje, pa pravim kolače i pite od njih. Jednom sam čak našla onu našu belu boraniju sa ljubičastim pegama. Ipak, tog dana target su bile naše crvene paprike i uspela sam da nađem količinu dovoljnu za spremanje ajvara. Da ste videli lica prodavaca dok prebiram po paprikama i izdvajam samo one crvene. Ostavila sam im narandžaste i zelene. Pošto prodaju paprike po komadu morali su da ih vade iz kese i prebrojavaju. Uspela sam na dve tezge da sakupim 3 1/2 kilograma naše crvene paprike, i za mene je bila ispunjena misija. Uzela sam i babure jer sam tog dana pravila punjene paprike za ručak.
U jednom delu pijace se prodaje razna hrana, roštilj, empenade, krofnice, između ostalog i evropske palačinke. Malo je čudan taj koncept da jedeš hranu na pijaci, pošto kupiš sastojke od kojih ćeš kasnije da praviš hranu. To je zato što američke pijace nemaju istu svrhu kao one u Srbiji, više su kao provod, a ne potreba. Pored hrane prodaju se razne džidža-bidže, kao i garderoba. Čak sam ušla u neki veseli autobus pretvoren u butik, i uspela sam da nađem zanimljivu majicu sa kokoškama. Ima puno tezgi gde se prodaje kafa i tu je uvek najduži red. Najlepše izgleda cveće na tezgama, kako ono u saksijama tako i ono za vazu.
Pijaca mi nije baš blizu, pa do nje idemo biciklima, ćerka i ja. Imam jednu mnogo bližu, koja radi subotom, ali je manja, i nema toliko interesantnih stvari. Na pijaci se takođe prodaje sveže meso, plodovi mora i jaja. Ovog puta nabavila sam ukusan čedar sir sa neke male farme. Prodaju se čak i domaće supe. Ima divnog peciva, kao i raznih kolača, i hlebova.
U jednom trenutku sam čula kuckanje na pisaćoj mašini, i ugledah mladića u elegantnom odelu sa kačketom na glavi koji nudi stihove i prozu. To još nikada nisam videla.
Knedle sa šljivama
Posle raznih recepata koje sam probala, što sa instant pire krompirom, ili grizom, ovaj se pokazao kao najbolji, uvek sa njim dobijem savršene knedle.
Pored recepta pogledajte i ovaj video kako da napravite knedle sa šljivama.
sastojci:
900g beli krompir, oljušten i iseckan na manje komade
2 kašike putera
Prstohvat soli
2 jajeta
400g brašna
24 komada šljiva (mekših i manjih)
za posip:
60g putera
180g hlebnih mrvica
200g šećera
1/2 – 1 kašičica cimeta
priprema:
Skuvajte iseckan krompir, i kao kad pravite pire krompir, kad je dovoljno mekan, ocedite ga, dodajte mu 2 kašike putera, prstohvat soli i izgnječite ga dobro. Kad se krompir ohladi dodajte umućena jaja i sve dobro promešajte. Zatim dodajte brašno, mešajte sve rukama dok ne dobijete ujednačeno testo, i na kraju prebacite testo na dobro posutu brašnom površinu.
Oklagijom razvucite testo dok ne dobijete pravougaonik 40 x 30 cm. Isecite ga nožem na 24 jednakih komada. U svaki komad stavite šljivu pa ga oblikujte u loptu i dobro zatvorite. Poređajte lopte na papiru za pečenje.
Zagrejte vodu u većoj šerpi, najbolje koja ima debelo dno. Do se voda hreje, u većem tiganju otopite puter na srednje jakoj temperaturi, i zatim mu dodajte hlebne mrvice, i pržite ih uz stalno mešanje dok ne dobiju zlatnu boju. Sklonite tiganj sa vatre i umešajte šećer i cimet.
Kad se voda zagrejala do ključanja, podesite vatru na srednju temperaturu, i polako ubacujte lopte od testa, ali gledajte da ne prenatrpate šerpu, kuvajte ih iz 3 puta. Kuvajte knedle 12-15 minuta, pazite da se ne zalape za dno šerpe. Kad se knedle popnu na površinu, kuvajte ih još oko 5 minuta.
Izvadite skuvane knedle propusnom kašikom, dobro ih ocedite, i položite in na prezle i valjajte ih dok ne pokrijete celu površinu, pa ih prebacite na posudu za serviranje.
Ako često kuvate pileće supe, i ne znate šta da radite sa preostalim mesom, najbolje je da spremite pileću salatu. A od nje možete da napravite fantastične sendviče. Ja ih često spremam, i volim da se igram sa raznim sastojcima, ali ova kombinacija sa crvenom paprikom i kukuruzom mi je posebno zanimljiva. Meni je to neodoljivo, možda zbog lepih boja. Već imam na blogu recept za punjene crvene paprike sa kukuruzom i sirom.
Pileća salata može da bude kremasta, ali i ne mora. Ako ne volite kremaste salate koristite preliv od limunovog soka i maslinovog ulja. A ako ih volite, dodajte joj grčki jogurt, pavlaku ili majonez. Čak i izgnječeni avokado ume da bude dobar izbor kao u ovoj salati. Ostaci pečene piletine su ukusniji, ali i kuvana je sasvim ok. Što se tiče kukuruza, najbolje da koristite skuvani. Crvena paprika može da bude sveža, ili ona pečena iz tegle (ta daje baš lep ukus). Ovakvoj salati uvek fali nešto kiselo, pa nije loše dodati joj sok od limuna, senf, ili u nekim drugim kombinacijama, iseckane kisele krastavčiće, kapar ili masline. Tu je i začinsko bilje koje uvek stavljam u ovakve salate jer ih to čini ukusnijim, a i zdravo je.
Ja najviše volim kada pileću salatu namažem na prepečeni hleb, ali možete da je jedete i samu, bez hleba.
Pileća salata sa kukuruzom i paprikama
sastojci:
300 g pilećeg mesa, skuvanog ili pečenog, iseckanog na manje komade
2 kuvana kukuruza, nožem skinuta zrna
1 sveža crvena paprika, ili ona iz tegle, sitno iseckana
120 g grčkog jogurta, ili pavlake, ili majoneza
1/2 kašike soka od limuna, ili limete
2 kašičice dižonskog senfa
So i biber prema ukusu
1 kašika, iseckanog crvenog luka
1 kašika iseckanog svežeg lišća korijandera, ili peršuna, ili bosiljka
1 kašika iseckanog vlašca
1/2 kašičice soli
1/4 kašičice mlevenog bibera
priprema:
U činiji pomešajte jogurt/pavlaku/majonez, sok od limuna/limete, senf, iseckano začinsko bilje, so i biber. Tome dodajte zrna kukuruza, iseckanu crvenu papriku, crveni luk i piletinu i to sve dobro promešajte. Dodajte još začina ako je potrebno, služite salatu namazanu uz prepečen hleb.
Oda cveću
Kada sam se nedavno vratila iz Srbije ponela sam sa sobom legendarnu knjigu Enciklopedija baštenskog bilja, koju je nekada maltene svaka kuća posedovala. To je prevedena engleska knjiga koju je priredila Meri Vlaić. Bilo mi je interesantno da vidim domaće nazive biljaka koje sam do tada znala samo pod engleskim imenima. I mnogo sam se raznežila kada sam ugledala te divne domaće nazive za cveće kao što su šeboj, zvezdan, minđušica, smilje, različak, procepak, perunika, neven, božur, georgina, dragoljub, đurđevak, ivančica (bela rada), kadifica, kukurek, ladolež, lepa kata, nezaboravak, lepi jova, hortenzija, itd. Ne znam zašto mi je to toliko prijalo, možda zato što sam počela da se prisećam cveća iz raznih dvorišta ljudi koji su mi značili. Živo je čudo kako se takvih detalja još uvek sećam.
Sad sam se prisetila, moja deca su dobila divnu knjigu pesama o cveću Dobrice Erića (Sunčeva deca), nije loše da je pročitate sa svojom decom.
Indijska begonija
Moji roditelji su uvek imali puno cveća u bašti, tako da nije čudo što sam istu ljubav usvojila. Sada sa istom strašću gajim cveće u svom dvorištu, koje je doduše mnogo manje. Skoro sam fotografisala svoje cveće pošto je sada u najboljoj formi. Uglavnom je to kućno cveće koje uvek leti izvlačim napolje, osim orhideja. Neke biljke su višegodišnje, preko zime spavaju, a onda živnu u proleće, i super je što ne moram da ih zimi uvlačim u kuću. Dosta biljki sam kupila, ali za neke sam dobila pelcere, i te biljke su mi najdraže, uvek kad ih vidim setim se osobe od koje sam je dobila. Ovog leta sam dobila pelcer za rozetlu, za koju sam prvi put čula. Istražujući o njoj saznala sam da se kod nas stavlja u slatko, recimo od belih trešanja, ili čak u kolače. Ima fantasitač miris.
Neke moje biljke doživljavam kao prijatelje jer se već dugo družim sa njima. Recimo imam jedno japansko drvo od kako sam se preselila u Ameriku, nije baš u zavidnoj formi, ali još uvek se drži. Imam čak još stariju kolekciju biljaka u Srbiji o kojoj brine moj otac. To je poveći broj kaktusa i sukulenta. Tako mi je drago kad ih vidim da su još uveku živi. Tokom poslednjeg boravka u Srbiji, jedan od impresivnijih kaktusa, biskupska kapa, je procvetao, izgleda meni u čast.
Inače, ovde su biljke postale veliki hit. Baš sam skoro brojala, u mom bliskom komšiluku ima čak pet radnji u kojima se prodaje sobno cveće. Definitnivno dosta prozora je načičkano njima, a i ispred kuća ima dosta saksija sa cvećem. To veoma lepo izgleda. Zaista cenim kada ljudi vole i gaje cveće, tako šire lepotu. Pogledajte samo boje, oblike lišća, šare i teksture biljaka na fotografijama, kako da čovek ne bude očaran?
Dosta sam kuvala prilikom nedavnog boravka u Srbiji. Moji imaju divnu baštu, u ovo vreme sa puno plodova, pa sam to iskoristila da im pravim razna jela. Između ostalog spremala sam im špagete sa sosem od svežeg paradajza. Super je sos ispao i svima se svideo, međutim kupljene špagete su bile očajnog kvaliteta, i to mi se dešava baš svaki put kad koristim testeninu domaćih proizvođača. Sigurna sam da postoji testenina naših brendova koje su dobrog kvaliteta (slobodno ih pomenite u komentaru), ali ja na takve još nisam naišla. Kad bolje razmislim, i ovde, u Americi, uglavnom kupujem testeninu italijanskih proizvođača, a ne američkih. Naravno da sam bila frustrirana, pa mi je na pamet pala ideja da stavim ovaj recept za domaću testeninu, koju vrlo lako možete sami da napravite, i koja je zaista savršena, i bilo koja kupljena testenina ne može da joj priđe. Kad je budete probali, sigurno ćete izgovoriti isto što i moja ćerka, koja inače obožava pastu – zar je moguće da je domaća pasta taliko dobra!
Ovako pripremljenu testeninu možete da služite uz razne soseve, i priloge, recimo ove koje vidite na slikama: rapini sa belim lukom i maslinovim uljem (pogledajte ovde kako da ga pripremite), propržene šišito papričice i bivolja mocarela. Sve to je dovoljno za jedan lagan porodični letnji ručak, najbolje u dvorištu ili na terasi.
Saveti za pravljenje domaće testenine:
što se tiče tipa brašna za testenine, ja sam počela da koristim obično brašno, koje ovde zovu all-purpose, i koje se sastoji od 80% oštrog i 20% mekog, i nisam primetila neku razliku u odnosu na čuveno italijansko brašno 00 za testeninu.
možete da napravite testeninu i bez mašine, ali sa njom je sve mnogo lakše i brže. Moja mašina je brend Atlas, i mislim da je vredi kupiti.
umesto rukama testo možete da umesite uz pomoć multipraktika.
pošto veličina jaja varira najbolje da procenite da li je testo optimalne gustine dok ga mesite. Ako je retko dodajte mu još brašna, ako je suvo, pospite ga sa malo vode.
ja gotovo uvek pravim taljatele, mada na mašini postoji opcija i za špagete. Sa ovom mašinom možete da pravitei testo za lazanju i raviole. Debljina testa takođe može da se reguliše na mašini. Igrajte se pa vidite šta vam najviše odgovara.
pošto se pasta skuva odmah je pomešajte sa sosom. Ispod je recept za sos od svežeg paradajza i bosiljka. Inače, testenini možete da dodajete razne druge soseve kao što su:
400g brašna (80% oštrog i 20% mekog) + za rad sa testom
4 krupnija jaja
2/3 kašičice soli
1 kašika masinovog ulja
za paradajz sos:
1 kašika maslinovog ulja
1 manji luk, iseckan
3 čena belog luka, sitno iseckanog
1 kg paradajza, iseckanog
So i biber prema ukusu
Sveži bosiljak
za služenje: parmezan, mocarela, rapini (broccoli rabe)
priprema:
Sipajte brašno na radnu površinu i formirajte kupu sa udubljenjem u sredini. U to stavite jaja, so i ulje i rukama počnite da mesite testo. U početku će testo biti gusto, ali vremenom će postati mekše i biće lakše za rad. Posle nekih 10 minuta, napravite loptu od testa, pokrijte ga plastičnom folijom i neka tako odleži 30 minuta u frižideru.
U međuvremenu, napravite sos od paradajza. Zagrejte ulje u šerpi na srednje jakoj vatri i u njemu propržite luk, i posle 2-3 minuta dodajte beli luk. Posle pola minuta dodajte iseckani paradajz. Kad sos počne da ključa, smanjite temperaturu, poklopite šerpu i kuvajte sos oko 30 minuta. U međuvremenu dodajte so i biber i pri kraju začinsko bilje. Pre nego što izblendate sos ručnim mikserom, sačekajte da se malo prohladi.
Zagrejte vodu u velikoj šerpi do ključanja i dodajte 2-3 kašike soli.
Podelite loptu od testa na četiri dela, poklopite ih folijom. Namestite mašinu za testeninu. Pripremite veliki pleh, kojeg će te posuti brašnom. Uzmite prvi komad testa, i provucite ga kroz mašinu, čiji ste otvor namestili na 0. Još jednom provucite testo kroz tu veličinu, pa sledeći put namestite otvor na na 1, pa na 2, 3, 4, sve do broja 6. Dobićete testo u obliku izdužene trake. Položite pola testa na pripremljeni pleh, pospite tu polovinu brašnom pa preko njega stavite drugi deo testa pa i njega pospite brašnom. To isto ponovite sa sa ostalim delovima testa. Ako nema mesta na plehu, stavite istanjeno testo na radnu površinu.
Pre nego što ćete istanjene trake testa provući kroz mašinu i iseći ih na tanke trake, presecite ih nožem na pola. Provlačite testo tako što ćete taljatele preuzeti rukom i oko nje ih namotati, i onda ih stavite na površinu koju ste posuli brašnom.
Zatim ih kuvajte u kipućoj vodi. Ne treba dugo da ih kuvate, najbolje da ih probate da utvrdite da li su dobro skuvane, tj. da li su al dente. Procedite ih, vratite u šerpu i dodajte im pripremljni sos od paradaza. Sve dobro pomešajte. Sipajte u tanjire, i služite uz narendani parmezan.
Nisam volela sataraš kao dete. Svaki put kad sam ga imala za doručak, gotovo uvek vikendom, za mene je to bila velika patnja. Ne znam tačno kada sam ga zavolela, ali od tada ljubav prema satarašu ne jenjava. Dovoljno mi je samo da ga pomirišem, a da ne pominje umakanje svežeg hleba u njega. Ima ljudi koji ne vole jaja u njemu, ali ja ih uvek koristim jer daju finu kremastu teksturu.
Ako i vi kao i ja volite sataraš sa jajima, evo ideje kako da još intezivnije uživate u njima – dodajte više komada. Tako se sprema turski sataraš, menemen. Ukus je isti kao kod našeg sataraša, samo što više podseća na jelo od jaja. Služi se isto za doručak. Sad, kad ima svežeg paradajza i paprike u izobilju, trebalo bi da da ga spremate. Inače, Turci nisu načisto da li u ovo jelo treba dodavati luk ili ne, ja ipak preferiram sataraš sa lukom.
Kada govorimo o turskoj hrani koja podseća na našu, da pomenem i tursku gibanicu koju sam nedavno jela. Naime, pre neki dan sam bila na istanbulskom aerodromu, potpuno neplanirano; kasnio nam je avion iz Beograda za Rim, pa smo tamo završili na putu do Vašingtona, i tako šest sati duže putovali. Aerodrom je veoma lep, podseća na onaj u Dubaiju, jedino što su cene u restoranima neobično visoke, i baš sam radoznala da saznam zašto je to tako. Tu sam jela pitu sa sirom koja je veoma podsećala na našu gibanicu, i toliko mi se svidela da danima mislim na nju. Nije bila punjena ni jajima ni jogurtom, nego samo sirom, ali najveća razlika je bila zbog kora, koje su bile sveže, i zbog njih je pita bila tako lepa i ukusna. Moraću da je spremim ovih dana.
Turski sataraš (Menemen)
sastojci:
1 kašika maslinovog ulja
1 srednji luk, iseckan
2 manje, ili 1 veća zelena paprika, očišćene i iseckane na sitne komade
3 manja paradajza, ili 1 veliki, iseckan na sitne komade
Zagrejte ulje u tiganju na srednje jakoj vatri. Dodajte iseckani luk i pržite ga oko 4 minuta dok ne odmekne. Luku dodajte iseckanu papriku, i pržite 5 minuta dok i ona ne odmekne. Na kraju dodajte iseckani paradajz i začinsko bilje, so i biber prema ukusu. Kuvajte sve još oko 5 minuta. Umutite jaja i dodajte ih povrću. Pržite sve uz mešanje.
